ŠOK U LIPOVCU: Meštanin ispod starog drveta pronašao ćup prepun zlata i dukata ogromne vrednosti!
NEVEROVATNO OTKRIĆE DIGLO MESTO NA NOGE: Ugledao deo stare posude u zemlji, a kada je počeo da kopa – nije mogao da veruje šta se nalazi unutra! Odmah pozvao policiju
R
Redakcija — M.R.
Podeli:f𝕏✉
LIPOVAC – Vest o neobičnom pronalasku proširila se Lipovcem munjevitom brzinom nakon što je jedan meštanin, sasvim slučajno, naišao na stari ćup zakopan u zemlji, u kojem se, prema njegovim navodima, nalazila velika količina zlatnika, dukata i drugih predmeta nalik na zlato. Vrednost pronađenog blaga za sada nije zvanično utvrđena, ali bi, ukoliko se potvrdi autentičnost predmeta, mogla biti ogromna.
Prema priči koja se ubrzo proširila među meštanima, sve je počelo potpuno slučajno.
Muškarac iz Lipovca nalazio se na imanju kada je u zemlji, neposredno pored korena starog drveta, primetio nešto neobično. U prvi mah pomislio je da se radi o kamenu ili komadu stare keramike.
Međutim, kada je uklonio zemlju, shvatio je da iz tla viri deo stare posude.
ISPOD KORENA DRVETA KRIO SE ĆUP
Radoznalost ga je navela da pažljivo ukloni još zemlje oko predmeta. Posle nekoliko minuta postalo je jasno da se ispod površine nalazi gotovo čitava posuda, nalik starinskom zemljanom ćupu.
Pravo iznenađenje usledilo je tek kada je posuda otvorena.
Prema njegovim navodima, unutrašnjost je bila ispunjena predmetima žute boje – velikim brojem starih kovanica i dukata, ali i komadima nakita i drugim predmetima za koje se pretpostavlja da bi mogli biti izrađeni od zlata.
Meštanin navodno u prvi mah nije mogao ni da pretpostavi o kakvoj količini se radi.
Deo novčića bio je slepljen od zemlje i vlage, dok su pojedini komadi, uprkos tome što su očigledno dugo proveli pod zemljom, zadržali prepoznatljiv zlatni sjaj.
„NIJE ŽELEO NIŠTA DA DIRA – ODMAH POZVAO POLICIJU.”
Staro drvo čuvalo bi tajnu generacijama
Shvativši da bi mogao da se nalazi pred arheološki ili istorijski veoma vrednim pronalaskom, muškarac je odlučio da ništa dalje ne pomera.
Umesto da ćup odnese kući ili sam pokuša da utvrdi vrednost pronađenih predmeta, pozvao je policiju i prijavio šta je pronašao.
Prema nezvaničnoj priči, mesto pronalaska je potom obezbeđeno kako bi se sprečilo pomeranje predmeta i eventualno oštećenje mogućeg nalazišta.
Posebnu pažnju izazvala je činjenica da niko u tom trenutku nije mogao da zna da li se ispod zemlje nalazi još predmeta.
Naime, ukoliko je ćup zakopan kao deo veće ostave, postoji mogućnost da neposredna okolina krije dodatne novčiće, posude ili druge predmete.
KOLIKO VREDI BLAGO IZ LIPOVCA?
To je pitanje koje sada najviše zanima meštane.
Tačna vrednost pronađenih predmeta ne može se utvrditi samo na osnovu izgleda. Biće potrebno ustanoviti od kog metala su izrađeni, njihovu težinu, čistoću zlata, starost, poreklo i, možda najvažnije, numizmatičku i istorijsku vrednost.
Upravo zbog toga bi pojedini dukati, ukoliko se ispostavi da su retki primerci, mogli da vrede neuporedivo više od same količine zlata od koje su napravljeni.
Ako se potvrdi da se zaista radi o većoj količini autentičnih zlatnih dukata, ukupna vrednost pronalaska mogla bi biti izuzetno velika.
Ipak, bilo kakve priče o konkretnim ciframa u ovom trenutku predstavljale bi nagađanje dok stručnjaci ne pregledaju pronađene predmete.
MEŠTANI U NEVERICI
Vest se, očekivano, veoma brzo proširila Lipovcem.
Priča o ćupu sa zlatom ubrzo je postala glavna tema među meštanima, a posebno ih intrigira činjenica da je navodno godinama, možda čak i generacijama, bio zakopan svega nekoliko desetina centimetara ispod zemlje.
„Ko zna koliko je ljudi prošlo pored tog drveta, a da niko nije ni slutio šta se nalazi ispod“, komentarišu meštani.
Mnogi sada pokušavaju da odgonetnu ko je mogao da zakopa blago i zbog čega se nikada nije vratio po njega.
DA LI JE ZLATO ZAKOPANO U RATNIM VREMENIMA?
Jedna od mogućnosti o kojoj se govori jeste da je ćup predstavljao porodičnu ušteđevinu sakrivenu tokom nekog od burnih istorijskih perioda.
Na prostoru Srbije nije bilo neuobičajeno da ljudi u vremenima ratova, povlačenja vojski i političke nestabilnosti novac, nakit i druge dragocenosti sakrivaju u zidovima kuća, podrumima, bunarima ili zakopavaju u zemlju.
Drveće je pritom moglo da posluži kao svojevrsni orijentir kako bi vlasnik kasnije mogao da pronađe mesto na kojem je sakrio imovinu.
Ali postoji i druga mogućnost – da je drvo izraslo mnogo kasnije, iznad mesta na kojem je ćup već bio zakopan.
Upravo bi procena starosti kovanica mogla da pruži prve ozbiljne odgovore.
DUKATI BI MOGLI DA OTKRIJU POREKLO BLAGA
Za stručnjake bi posebno značajni mogli da budu natpisi, grbovi i likovi na pronađenim kovanicama.
Na osnovu njih moguće je utvrditi gde i približno kada je novac iskovan.
Ukoliko se među predmetima nalaze kovanice iz različitih perioda, najmlađi primerak mogao bi da pruži važan trag o tome kada je blago najranije moglo biti zakopano.
Još zanimljivije bilo bi ukoliko se utvrdi da ćup sadrži retke dukate koji se danas pojavljuju samo u muzejskim ili privatnim numizmatičkim kolekcijama.
U tom slučaju pronalazak iz Lipovca ne bi bio zanimljiv samo zbog materijalne vrednosti zlata, već i zbog potencijalnog istorijskog značaja.
POLICIJI PRIJAVIO SVE ŠTO JE PRONAŠAO
Postupak meštanina koji je odlučio da prijavi pronalazak privukao je posebnu pažnju.
Umesto da pokuša da pronađene predmete proda ili sakrije, on je obavestio nadležne kako bi se utvrdilo o čemu se tačno radi.
Sada predstoji najvažniji deo čitave priče – stručna analiza.
Tek nakon pregleda moći će pouzdanije da se kaže koliko je predmeta pronađeno, da li su zaista izrađeni od zlata, iz kog perioda potiču i kakav je njihov istorijski značaj.
JEDAN OBIČAN DAN PRETVORIO SE U PRIČU KOJU ĆE LIPOVAC DUGO PAMTITI
Za čoveka koji je pronašao ćup dan je počeo kao i svaki drugi. Nekoliko sati kasnije stajao je pored rupe u zemlji i gledao u nešto što je možda decenijama ili vekovima čekalo da ponovo ugleda svetlost dana.
A upravo to čitavoj priči daje gotovo filmsku dimenziju.
Staro drvo, nekoliko centimetara zemlje i slučajan pogled bili su dovoljni da na površinu izađe tajna koju je neko davno pokušao da sakrije.
Da li je u Lipovcu zaista pronađena velika ostava zlatnih dukata i kolika je njena vrednost, trebalo bi da pokaže stručna procena.
Do tada ostaje misterija koja je već pokrenula bezbroj pitanja:
Ko je zakopao ćup? Koliko dugo je bio pod zemljom? Zašto se vlasnik nikada nije vratio po njega? I, možda najintrigantnije – da li se ispod zemlje na istom mestu krije još zlata?
